Veliko nam je zadovoljstvo da vam, u okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija, predstavimo novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.

Dojave o bombama u Srbiji: Narativ o organizovanom napadu Zapada

Lažne dojave o bombama u Srbiji počele su učestalo da se javljaju od marta 2022, nakon početka rata u Ukrajini. Ovaj trend se intenzivirao u maju, kada su mesta širom Srbije doživela lažne dojave, koje su poremetile svakodnevni život i funkcionisanje javnih institucija, poput bolnica i škola i izazvale značajnu ekonomsku štetu. Dojave su se gotovo istovremeno javile i nastavljaju da se javljaju i u drugim zemljama u okruženju, poput Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Rumunije.

Dok uzroci intenzivnog širenja ovih dojava ostaju delimično ili potpuno nerazjašnjeni, deo uticajnih medija u Srbiji ih je protumačio kao pritisak na zemlju zbog neusklađivanja sa sankcijama prema Rusiji. Ovi mediji su za dojave optužili zemlje Zapada, njihove obaveštajne službe i NATO. Ovo tumačenje, u nedostatku konkretnih dokaza, ne izgleda dovoljno uverljivo, imajući u vidu da su već pomenute države u okruženju Srbije dobile dojave iako su uskladile svoju spoljnu politiku sa Zapadom. S druge strane, ono svakako doprinosi jačanju anti-zapadnih sentimenata u srpskoj javnosti.

Zamajac ovim narativima dala je predsednica Vlade u tehničkom mandatu Ana Brnabić, koja je, gostujući 17. maja na nacionalnoj televiziji Pink, nedvosmisleno izjavila da su dojave o bombama, koje su prethodnih dana stigle na adrese velikog broja osnovnih škola u Beogradu i više drugih javnih mesta, pritisci iz inostranstva zbog neuvođenja sankcija Rusiji.

„Jedina smo zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji i pritisci su neverovatni iz dana u dan, i ove dojave o bombama su pritisci iz inostranstva zbog neuvođenja sankcija Rusiji“, rekla je Brnabić tada.

Dan ranije, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin rekao je da je „suštinski cilj svih tih napada da Srbija prestane da vodi samostalnu politiku i da odluke donosi pod pritiskom i u strahu“.

„Protiv Srbije se vodi specijalni rat. Napadi na našu zemlju nisu ni pokrenuti, ni sprovedeni od strane bilo kog pojedinca, u pitanju su masovni, organizovani i veoma skupi hakerski napadi, vođeni iz različitih centara za hibridno ratovanje“, stoji u Vulinovom saopštenju od 16. maja.

Iste nedelje, jedan Tviter nalog postavio je video snimak u kojem je osoba, koja se predstavila kao član hakerske grupe Anonimus, potvrdila da napadi dolaze jer se Srbija nije uskladila sa sankcijama Rusiji. Da li je ova poruka bila autentična nije bilo moguće utvrditi.

Dana 18. maja policija je identifikovala osmoro građana Srbije koji su slali preteće poruke – dvoje su uhapsili, a protiv njih šestoro, koji su maloletni, podnete su krivične prijave. Takođe je utvrđeno je da je osam takvih pretnji stiglo iz Poljske, četiri iz Gambije, po dve iz Irana i Nigerije i po jedna iz Ukrajine, Slovenije i Rusije. Ipak, kako su naveli stručnjaci, ovo ne mora da znači da su se pošiljaoci nalazili u tim zemljama.

Nekoliko dana kasnije, ministar Vulin izjavio je da se dojave o bombama koje su pristizale u prethodnom periodu nikako ne mogu sprečiti i uporedio je tu situaciju sa virusom korona, rekavši da se „sa time mora živeti“.

„Ovo je oblik psihološkog rata, moderni terorizam, zastrašujuće je. Nemoguće je zaustaviti te dojave, a na nama je samo da povećamo preventivu“, rekao je Vulin za televiziju Prva.

U narednim nedeljama javnost nije dobila dodatne informacije, a dojave o bombama nastavile su da pristižu. Sve su se ispostavile kao lažne.

Na osnovu dosadašnje situacije ne postoji dovoljno informacija da bi se moglo pouzdano zaključiti da dojave o bombama dolaze iz inostranstva, a kamoli od zapadnih vlada i njihovih obaveštajnih službi, sa ciljem da se na Srbiju izvrši pritisak da uvede sankcije Rusiji. To, međutim, nije sprečilo brojne medije da upravo ovakve narative nastave da plasiraju u javnosti tokom druge polovine maja.

Jedan od najsugestivnijih i najostrašćenijih primera ovog narativa je naslov na portalu tabloida Alo objavljen 16. maja, koji je glasio: „NATO OPET NAPADA SRPSKU DECU Bivši obaveštajac otkriva pakleni cilj Zapada zbog kojeg krvoločnoj Alijansi ništa nije sveto“. Tema teksta bile su dojave o bombama, a komentator kontroverzni bivši pripadnik Službe državne bezbednosti Božidar Spasić.

Spasić je, u tekstu, bez iznošenja ikakvih dokaza, izneo tvrdnju da iza dojava o bombama stoji NATO.

„Tu se radi o obaveštajnoj službi i lažno prijavljivanje bombi ima samo za cilj da se psihološko-propagandno uznemirava jedan deo stanovništva, tačnije Srbija. Upravo zbog činjenice koje smetaju zapadnim službama pretpostavljam gotovo sa stopostotnom sigurnošću da to dolazi i usmerava se od strane NATO službi“, rekao je Spasić tada.

Iako je, dakle, i on sam naglasio da je u pitanju pretpostavka, naslov i podnaslovi ovog teksta tretirali su tvrdnju kao činjenicu. Podnaslovi u tekstu su glasili: „NATO stoji iza dojava o bombama“ i „NATO opet napada srpsku decu“, aludirajući na činjenicu da su brojne adrese dojava o bombama bile škole.

Božidar Spasić je takođe izneo tvrdnju, koju Alo nije dodatno analizirao, da dojave o bombama stižu iz jednog centra, kao i da je razlog za njihovo javljanje to što je „Srbija zauzela principijelan stav u vezi sa ratom u Ukrajini“.

Ovaj članak bio je jedan od najupečatljivijih, ali svakako ne jedini u kojem se za dojave okrivio Zapad, bez navođenja dokaza. Ovaj narativ se takođe proširio po regionu.

Dve nedelje nakon teksta sa Spasićevom izjavom, bosanskohercegovačko izdanje portal Alo-a objavilo je tekst o dojavama o bombama u toj zemlji, odnosno u gradovima Republike Srpske. Naslov je glasio: „STRUČNJAK ZA TERORIZAM OTKRIO POZADINU JEZIVIH DOJAVA O BOMBAMA KOJE TRESU REGION Galijašević: Na meti srpska djeca, Zapad ima jasan cilj!“

„(Politički analitičar Dževad) Galijašević je za aloonline.ba izveo svoj zaključak ove date situacije. Kroz njegovo izlaganje kao glavni krivac proteže se nama već zvučan pojam – Zapad. Politički analitičar smatra da upravo iz razloga nenametanja sankcija Rusiji, Srbija i BiH sada trpe psihološki teror koji produkuje strah i paniku kod građana ove dvije zemlje i da iz tog razloga Zapadne sigurnosne agencije ne preduzimaju akcije po pitanju ovog slučaja“, navodi se u ovom tekstu.

I drugi portali tabloidnih medija u Srbiji bili su uključeni u širenje ovog narativa. Republika, portal Srpskog telegrafa, u vesti od 16. maja preneo je da „postoje osnovane sumnje da su u podizanje panike uključene strane obaveštajne službe, da je reč o specijalnom ratu protiv Srbije, kojim se pojačava pritisak na našu zemlju da uvede sankcije Rusiji“.

Nije konkretizovano na koje se tačno osnovane sumnje misli, niti citiran izvor.

Ovaj tekst Republike nadovezao se na članak iz aprila, kada su se, takođe, mada u manjem intenzitetu, javljale dojave o bombama. U tom tekstu, pod naslovom „SPECIJALNI RAT LAŽNIM DOJAVAMA: Sledi udar na škole i bolnice“, naveden je neimenovan izvor, koji je naveo da je „gotovo je izvesno da su to pojedine strane službe“.

I mediji koji ne spadaju u provladine tabloide učestvovali su u širenju ovih narativa. Novi standard je u maju objavio tekst novinara Siniše Ljepojevića, koji je naveo da „Srbija zaista jeste suočena sa hibridnim ratom, koju protiv nje pre svega vodi Zapad, kao i sa serijom specijalnih operacija. U svetlu aktuelnog političkog ambijenta, javnosti se nameće uverenje da je sve to zbog neuvođenja sankcija Rusiji, što Zapad zahteva od Srbije“.

Ljepojević je, međutim, takođe u svome tekstu naveo da „Srbija nije u lakoj poziciji, ali rešenje svakako nije u podsticanju panike i straha kako bi se stvorio ambijent obmane i odrešenih ruku da se Rusiji uvedu sankcije, uprkos jasnom stavu naroda“.

Ovaj ugao gledanja možda može objasniti zašto, tokom maja, nije bilo intenzivnije promocije ove teme u pro-ruskim ali ne i mejnstrim medijima, kao što su Sputnjik, Standard, Pravda, Vaseljenska i slični. Ovi portali uglavnom su samo prenosili izjave zvaničnika, a nisu imali, u posmatranom periodu, originalnih doprinosa ovom narativu.

I pored svega, tumačenje po kojem se na Srbiju, dojavama o bombama, vrši pritisak zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji, čini se manje ubedljivim kada se u obzir uzmu druge države regiona koje su takođe u ovom periodu suočene sa istim problemom.

Tako je u Rumuniji 27. maja objavljena vest da je u protekla 24 sata stiglo više dojava o bombama, što je opisano kao „hibridni terorizam“. Rumunija je zemlja članica EU i NATO i u potpunosti je usklađena sa politikom prema Rusiji.

Slična situacija se dogodila u još jednoj članici NATO-a i Evropske unije u regionu, Hrvatske. Dana 24. aprila, šoping centar Zagreb Arena je evakuisan zbog anonimne pretnje bombom, koja nije pronađena.

Dojave u Hrvatskoj su se nastavile i gotovo dva meseca kasnije. Dana 12. juna, dojavljene su bombe na 11 lokacija u Zagrebu. „Policijska uprava zagrebačka je odmah po prijemu prijava kontaktirala odgovorna lica navedenih objekata i u koordinaciji sa službenicima Uprave policije, kako se navodi, pokrenula kriminalističko istraživanje radi utvrđivanja svih relevantnih okolnosti u vezi sa zaprimljenim prijavama“, objavio je Euronews.

Takođe, ovakva situacija ponovila se i u Crnoj Gori krajem aprila, kada su, zbog dojava o bombama u školama širom zemlje, nadležni su odlučili da obustave nastavu. Iz Uprave policije je tada saopšteno da su ekipe u školama i kontrole su u toku. Crna Gora je takođe zemlja članica NATO-a, koja je u tom trenutku bila usklađena sa većinom sankcija Rusiji. Pretnje bombama stigle su proteklih nedelja u oba entiteta Bosne i Hercegovine, kao i na Kosovo.

Ove informacije ukazuju na to da je situacija gotovo sigurno kompleksnija u odnosu na pojednostavljeni narativ prema kome zvanične institucije Zapada plasiraju dojave o bombama kako bi naterale Srbiju da se uskladi sa sankcijama Rusiji. Ni nakon više nedelja, u prilog ovom anti-zapadnom narativu nije ponuđen nijedan dokaz. S druge strane, slučaj još uvek nije u potpunosti rasvetljen, što ostavlja prostor za širenje potencijalnih dezinformacija.