Na godišnjicu NATO agresije u 12 i 44 blokade institucija koje služe Zapadu
Iako je ova nedelja obeležena vestima o slanju britanske municije sa osiromašenim uranijumom ukrajinskoj vojsci za Srbiju je daleko bitnije obeležavenje godišnjice početka sukoba NATO i Srbije, što je pored uobičajenih državnih komemoracija ove godine imalo i drugačiji karakter.
NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), pod kodnim imenom operacija Saveznička sila, počelo je 24. marta 1999. godine. Akcija NATO-a usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, vođenih u Rambujeu i Parizu februara i marta 1999. godine. Bombardovanje je trajalo 78 dana.
Portal Srbin.info na dan obeležavanja 24 godine od početka NATO bombardovanja na SR Jugoslaviju objavio je vest u kojoj se poziva na protest protiv aktuelne vlast. U tekstu vesti se najavljuje održavanje blokada Vlade Republike Srbije i konferencija za novinare, simbolično sa početkom u 12:44 (zbog rezolucije Ujedinjenih nacija 1244), ispred Vlade Srbije u Beogradu i Pokrajinske vlade u Novom Sadu od strane predstavnika opozicionih stranaka desne orijentacije Dveri, Zavetnika, Nove Demokratske stranke Srbije i Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS), zbog, kako se navodi, protivljenja „francusko-nemačkom ultimatumu o priznanju lažne države Kosovo“
Portal Danas takođe prenosi vest o protest koji se održao i u Nišu, gde je stotinak građana protestovalo ispred Skupštine grada.
“Predstavnici Srpskog pokreta Dveri, Nove Demokratske stranke Srbije, Srpske stranke Zavetnici i Pokreta za obnovu Kraljevine Srbije odali su poštu sugrađanima koji su stradali u NATO agresiji, ali i izrazili protest protiv prihvatanja francusko-nemačkog sporazuma o statusu Kosova i Metohije, kojim se „priznaje državnost lažne države Kosovo”“, prenosi Danas.
Narodna poslanica i funkcionerka Dveri Tamara Milenković-Kerković izjavljuje da je Vučić prihvatanjem francusko-nemačkog sporazuma, istovremeno, potvrdio da je 17 zemalja NATO pakta „sa pravom divljački bombardovalo Srbiju, odrekao se svete srpske zemlje za koju su ginuli srpski mučenici, srpski narod, srpska deca i srpski mladići“ i dodala da je „on na taj način okupirani Kosmet oteo i od nas, i od naših predaka i od naše dece, a sve žrtve učinio uzaludnim“.
Možemo zaključiti da su političke partije desne orijentacije iskoristile na emocionalno-manipulativan način dan obeležavanja NATO agresije nad Srbijom i tragediju koju je srpski narod doživeo zarad ostvarivanja političkih poena i ciljeva.
Takođe, francusko-nemački predlog ne podrazumeva priznanje Kosova od strane Srbije. Ovaj predlog podrazumeva: spremnost strana da razvijaju dobrosusedske odnose zasnovane na ravnopravnosti i priznaju dokumenta i nacionalne simbole; rukovode se principima Povelje Ujedinjenih Nacija (kao što su suverena jednakost država, poštovanje nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravo na samoopredeljenje); mirno rešavaju sporove uzdržavajući se od pretnje silom ili upotrebe sile, prihvate pretpostavku na nijedna ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi (uz neprotivljenje Srbije članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama); rade na uspostavljanju posebnih aranžmana za odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu i formalizaciju status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu; razmene stalne misije u sedištima dotičnih vlada; formiraju zajednički komitet, kojim predsedava EU, za praćenje sprovođenja sporazuma i potvrde svoju posvećenost primeni svih prethodnih sporazuma u dijalogu. Međutim, sporna tačka ovog predloga za Srbiju je neprotivljenje članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. Tokom obraćanja na televiziji Happy, predsednik Aleksandar Vučić ističe da se Srbija neće saglasiti oko ulaska Kosova u UN i neće ga ni na koji način priznati.
Pored ovoga u tekstu se nalaze i često upotrebljavane ali netačna informacija o broju žrtava bombardovanja. Naime, portal navodi da je prema nezvaničnim izvorima tokom bombardovanja poginulo oko 2500 civila i oko 1000 vojnika i policajaca. Međutim, prema podacima Fonda za humanitarno pravo, čiji se podaci temelje na osnovu 1.468 dokumenata i 539 izjava svedoka i članova porodica, u periodu od 24. marta do 9. juna 1999. godine u NATO kampanji, od ispaljenih granata i bombi, poginulo je 758 ljudi: 488 na Kosovu (249 Albanaca, 202 Srbina i 37 Roma i drugih), 260 u Srbiji i 10 u Crnoj Gori. Među žrtvama je 453 civila, i to 220 Albanaca, 205 Srba, 28 Roma i drugih, i 305 pripadnika oružanih formacija, i to 276 pripadnika VJ/MUP Srbije i 29 pripadnika OVK.
Snažni anti-Zapadni narativ, u danima obeležavanja godišnjice, širio se i preko ruskih medija. Ruski portal Sputnjik na srpskom jeziku objavljuje vest pod naslovom „SAD seju smrt, Srbi i Rusi zauvek braća: Podrška Srbiji iz Moskve na godišnjicu NATO bombardovanja”. U vesti se navodi da su aktivisti „Mlade garde Jedinstvene Rusije“ (MGER) i „Volonterske čete“ održali proteste ispred ambasada Srbije i SAD u Moskvi povodom godišnjice početka bombardovanja SR Jugoslavije. Aktivisti su kod američke ambasade nosili plakate sa porukama: „SAD seju smrt“, „SAD – pretnja miru“, „Istina i pravda se ne mogu ukinuti“, a ispred srpske ambasade „Rusi i Srbi zauvek braća“.
U saopštenju rukovodioca „Mlade garde Jedinstvene Rusije“ Aleksandra Lebedeva navodi se da “sada te zemlje (koje se učestvovale u bombardovanju SRJ) menjaju činjenice tako kako im odgovara i proglašavaju Rusiju za sponzora terorizma da bi opravdali sebe“.
Da Srbija ima podršku od strane prijateljske Rusije ponovo je potvrdila predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova za RT Balkan.
Zaharova izjavljuje da je nakon bombardovanja tadašnje Jugoslavije, Severoatlantska alijansa nastavila sa svojim bezakonjem, podržavajući genocid u Ukrajini i tamošnje neonaciste. Takođe, osvrnula se na situaciju u Ukrajini i napravila paralelu između dešavanja u bivšoj Jugoslaviji i onoga što se trenutno dešava na frontu u Istočnoj Evropi.
„I tada su se pozivali na međunarodno pravo, ali je sada svima vrlo dobro poznato šta je proizašlo iz svega toga“. Zbog toga, kako je rekla, „nije na zapadnjacima, koji su svoj ugled zauvek zakopali u Jugoslaviji, da nas i ceo svet uče bilo čemu, jer mi znamo vrlo dobro kolika je prava cena njihove lažljive politike“.
Paralela koja se može napraviti između bombardovanja Saveze Republike Jugoslavije i oružane agresije Ruske Federacije nad Ukrajinom je ta da Rusija na neki način radi ono što je Saveznoj Republici Jugoslaviji uradio NATO, odnosno Rusija koristi separatističke pokreta na istoku Ukrajine za ostvarivanje svojih geostrateških interesa i opravdavanje svoje oružane agresije.
