Narativ da Srbija trpi snažne pritiske sa Zapada jedan je od najprisutnijih u lokalnim medijima u poslednje dve godine, i intenzivirao se sa dolaskom administracije Džozefa Bajdena u Sjedinjenim Američkim Državama. Najpre se odnosio na normalizaciju odnosa sa Kosovom, a potom, nakon početka rata u Ukrajini, na uvođenje sankcija Rusiji. U međuvremenu je povezan i sa nekoliko drugih tema, a jedna od njih je bila održavanje manifestacije Evroprajd u Beogradu.

Ovaj narativ nedvosmisleno predstavlja Zapad kao neprijatelja Srbije, povlačeći paralele sa ratovima 1990-ih i ističući egzistencijalne pretnje koje dolaze iz Vašingtona i Brisela. Ovakvo tumačenje situacije se javlja uprkos tome što, u realnosti, pritisci nisu išli dalje od diplomatskih i političkih izjava iz SAD i EU.

Tokom septembra 2022. godine zvaničnici i političari na Zapadu kritikovali su Srbiju u nekoliko navrata, a posebno su se istakla dva slučaja. Prvi je bio neizvesnost oko održavanja tradicionalne šetnje u okviru manifestacije Evroprajd, dok se drugi odnosio na potpisivanje tehničkog sporazuma o saradnji između ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije na marginama godišnjeg zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Iako je kritika bila oštrija nego ranije, nije bila praćena nikakvim oblikom sankcija prema Srbiji, pa čak ni formalnom zamrzavanju procesa evropskih integracija, na šta su pozvali pojedini poslanici u Evropskom parlamentu.

Ipak, ove kritike predstavljene su izrazito negativno u pojedinim medijima na srpskom jeziku, i to pre svega pro-vladinim tabloidima – Informer-u, Alo-u i Večernjim novostima. Koristeći vrlo emotivne naslove i fraze, kao što su „brutalne ucene i pretnje (iz Evropske unije)“, „specijalni rat“ i „koordinisani napad“ (Zapada na Srbiju), ovi mediji relativno visokog tiraža i uticaja doprineli su širenju anti-zapadnih narativa i verovatno dodatno oblikovali javno mnjenje u tom pravcu. Pro-ruski desničarski portali, često kritični prema vlastima, u ovom slučaju su igrali sporednu ulogu.

Evroprajd 2022: „Briselu parada preča od života“

Tokom avgusta 2022. anti-zapadni i pro-ruski mediji napadali su održavanje Evroprajda u Srbiji, što je analizirano u prethodnom tekstu. Protivljenje ovoj manifestaciji iskazale su i brojne ekstremno-desne i pro-ruske organizacije, učestvujući na nekoliko protestnih šetnji tokom leta. Dana 27. avgusta, predsednik Aleksandar Vučić najavio je otkazivanje šetnje u okviru manifestacije, zakazane za 17. septembar, iz bezbednosnih razloga.

Ova odluka predsednika (formalno Vlade) izazvala je brojne kritike iz SAD i Evropske unije, uključujući i državnog sekretara SAD Entonija Blinkena, koji je na svom Tviter nalogu pozvao Srbiju da omogući održavanje manifestacije. Svi zvaničnici i političari pozvali su Srbiju da obezbedi ostvarivanje ustavnog prava građana Srbije na slobodno okupljanje, što je šetnja predstavljala. To je, između ostalog, potvrđeno i u nekoliko presuda Ustavnog suda Srbije koje su se odnosile na zabrane ranijih šetnji ovog tipa.

Interpretacije odluke vlasti da otkažu šetnju u okviru Evroprajda kretale su se od uverenja da postoji stvarni i ozbiljni rizik od ekstremno-desnih grupacija do tumačenja da su vladajuće stranke zabrinute zbog gubitka podrške svojih većinski konzervativnih glasača. Na kraju je šetnja održana u skraćenom formatu, bez većih bezbednosnih incidenata.

Međutim, period od nekoliko nedelja između najave zabrane i održavanja šetnje, koja je bila neizvesna do poslednjeg dana, iskorišćen je za širenje anti-zapadnih narativa u pro-vladinim medijima. Informer je 1. septembra 2022. objavio tekst pod sledećim naslovom: „Preti nam haos zbog gej-parade! PRITISCI SA SVIH STRANA, SRBIJA U NEMOGUĆOJ SITUACIJI!“ Prema ovom članku, za bezbednosnu pretnju bili su jednako krivi ekstremni desničari i LGBT aktivisti i liberali, koje podržava Zapad.

„I radikalni LGBT aktivisti i takozvani liberali, s jedne strane, i ekstremni desničari i samozvane patriote, s druge strane, već danima prete radikalizacijom i sukobima od kojih bi naša država imala ogromnu političku i ekonomsku štetu! Na sve to, Srbiju otvoreno pritiskaju i stranci – državni sekretar SAD Entoni Blinken juče je javno zatražio da se gej-parada održi, a čak 145 poslanika Evropskog parlamenta uputilo je Beogradu pismo sa istim zahtevom!“, stoji u ovom tekstu.

O pritiscima da se održi šetnja u okviru Evroprajda pisale su i pro-ruski nastrojene Večernje novosti, u tekstu objavljenom dva dana pred održavanje šetnje, sa naslovom: „BRISELU PARADA PREČA OD ŽIVOTA: Dva dana pred najavljenu šetnju na „Prajdu“, pojačavaju se pritisci iz EU“. U tekstu je Evropska unija napadana zbog činjenice da kritikuje zabranu šetnje u Beogradu, a ne i tretman Srba na Kosovu.

„Ti briselski zvaničnici zavapili su veoma glasno braneći tobož ugrožena ljudska prava, samo dva dana pošto su oćutali na pokušaj ubistva Srbina na Kosmetu. To što je Albanac nožem nasrnuo na Nemanju Mitrovića… i teško ga povredio nije bio povod čak ni za suvoparno saopštenje koje izdaju u ovakvim prilikama – da se obe strane suzdrže od sukoba…. Njihovim zvaničnicima, međutim, draže je da se umešaju u suvereno pravo Srbije da proceni kada su ljudski životi važniji od šetnji“, navodi se u tekstu.

U tekstu su kritikovani portparol Evropske komisije Peter Stano, predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik i komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović, koji su svi pozvali na omogućavanje šetenje u okviru Evroprajda.

Potpisivanje tehničkog sporazuma sa Rusijom: „Najveći pritisak Zapada na Srbiju od 1999.“

Narativ o neprijateljskim pritiscima sa Zapada, međutim, bio je najintenzivniji krajem septembra, nakon potpisivanja tehničkog sporazuma između ministarstava spoljnih poslova Rusije i Srbije. Ovaj dokument, u kojem su se strane sporazumele o dinamici konsultacija za naredne dve godine, potpisali su ministri spoljnih poslova dve zemlje, Sergej Lavrov i Nikola Selaković, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku 24. septembra.

Iako sama sadržina dokumenta nije bila sporna i predstavljala je redovnu diplomatski praksu između Srbije i Rusije u poslednjih 25 godina, činjenica da je potpisana na ministarskom nivou i na vrlo vidljiv način kritikovana je od strane zvaničnika i medija sa Zapada. Potez Srbije protumačen je kao ostvarivanje tešnje saradnje sa Rusijom u vreme njene agresije na Ukrajinu i stavljen u kontekst opadajućeg usklađivanja zemlje sa spoljnom politikom EU, jednim od preduslova za članstvo u Uniji.

Tako je, između ostalog, Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil, povodom potpisivanja dokumenta, rekao da je on korak u pogrešnom pravcu i suprotan sa evropskim aspiracijama Srbije. U međuvremenu, portparol Evropske komisije Peter Stano prokomentarisao je da je u pitanju „očigledna namera da se ojačaju veze Srbije i Rusije, što otvara ozbiljna pitanja“.

Pro-vladini mediji žestoko su napali kritičare potpisivanja sporazuma, obilato koristeći narativ o neprijateljskim pritiscima sa Zapada. Informer je 25. septembra objavio da su započeli „žestoki, sinhronizovani pritisci SAD i EU na Srbiju, kakvi nisu viđeni još od NATO agresije“, aludirajući na bombardovanje 1999. godine. Isto poređenje dan kasnije napravila premijerka Ana Brnabić, koja je dodala da „ne postoji prostor za razgovor“ sa zvaničnicima EU, od kojih dolaze samo „brutalne ucene, pretnje“.

Informer je 27. septembra objavio da je počeo „diplomatski napad“ na Srbiju i da EU preti Srbiji. Reagujući na izjavu Petera Stana, tekst je utvrdio da je „ovim samo potvrđeno pisanje Informera da Zapad priprema opšti napad na našu državu“.

„Kako saznajemo, predsednik Vučić juče je imao vrlo neprijatan sastanak s nemačkim diplomatama, a iz zapadnih centara moći sada već otvoreno i njemu i drugim državnim funkcionerima prete… Da je zaista reč o koordinisanom napadu na Srbiju svedoči i to da su se juče u kampanju protiv Beograda istovremeno uključili i ambasador SAD Kristofer Hil i francuski ambasador Emanuel Žofre!“, navodi se u tekstu, u kojem je ambasador EU Žiofre pogrešno označen kao francuski ambasador. Nije objašnjeno kakve su pretnje u pitanju.

Narativu se pridružio i tabloid Alo, koji je reakcije povodom potpisivanja sporazuma označio kao „hajku“ na Srbiju, u kojoj je „sve dozvoljeno“.

Pozivi za uvođenje sankcija Rusiji: „Lomljenje kičme Srbiji“

Potpisivanje sporazuma između Lavrova i Selakovića donekle je vratilo fokus na širu temu, činjenicu da se Srbija nije uskladila ni sa jednim paketom sankcija Evropske unije prema Rusiji od aneksije Krima 2014. godine. Pozivi Srbiji da se uskladi sa sankcijama postali su učestali nakon agresije na Ukrajinu u februaru 2022.

Krajem septembra, poslanici Evropskog parlamenta podržali su preliminarni tekst rezolucije o proširenju EU prema kojoj će EP „preporučiti državama članicama da se pregovori o članstvu sa Srbijom unaprede samo ako se zemlja ukladi sa sankcijama Evropske unije Rusiji“.

Autor amandmana sa ovim sadržajem podneo je hrvatski poslanik u Evropskom parlamentu Tonino Picula, a Informer je kritikovao ovaj potez u članku pod naslovom: „NIKAD GORI PRITISCI NA SRBIJU! Hrvat u Evropskom parlamentu lomi kičmu našoj zemlji!“

Predloženi tekst rezolucije EP Večernje novosti opisale su kao „novi pritisak na Srbiju“ i podsetile da je ovaj list već pisao o „specijalnom ratu koji zapadni politički centri vode protiv Srbije i predsednika Aleksandra Vučića“.

U pitanju je bio tekst objavljen nedelju dana ranije, prema kojem je, navodno, Srbiji zaprećeno povlačenjem stranih investitora i gašenjem fabrika ukoliko se ne uskladi sa sankcijama. „Novi – ogoljeni zahtevi i očekivanja“, navodno su isporučeni od strane visokog predstavnika EU Đuzepa Borelja na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Da Srbiju očekuju još snažniji pritisci izvestio je Informer 27. septembra, pišući o Tviter objavi Ambasade SAD u Beogradu, koja je podelila sajt na kojem su hronološki nabrojana zbivanja u ratu u Ukrajini uz poruku: „Pritisak nije pakao. Ovo je pakao.“

„Jasno je da je objava upućena srpskim vlastima, kao i da je američka ambasada poručila da to što je Srbija pritisnuta nije ništa u poređenju sa ratom u Ukrajini, iz čega se nameće logičan zaključak da naše državno rukovodstvo očekuju još snažniji pritisci“, navodi se u tekstu.

Konačno, širenju narativa o pritiscima doprineo je i sam predsednik Aleksandar Vučić, koji je krajem septembra optužio novinare televizijskog programa Newsmax Adria da oni vrše pritisak na rukovodstvo Srbije prenoseći stavove stranih zvaničnika.

„Gledam u vašim medijima pritisak na vaše rukovodstvo. Ne gledam šta stranci govore, gledam šta vi govorite u vašim medijima. Ne moram ni da gledam nacionalne frekvencije, dovoljno je da gledam vaše medije šta govorite“, rekao je Vučić odgovarajući na novinarska pitanja 28. septembra.

Priča o „nikad gorim pritiscima“ trenutno je jedan od najprisutnijih anti-zapadnih narativa u Srbiji, koje u velikoj meri proizvodi vlast i njoj bliski mediji. S obzirom na i dalje otvorena pitanja odnosa Srbije i Rusije, kao i drugih procesa poput pristupanja EU i normalizaciji odnosa sa Kosovom, može se pretpostaviti da će se on nastaviti.