Vistinomer: Srpske vlasti optužene za špijuniranje ruskih turista po nalogu Kremlja

Pozadinska saradnja između Srbije i Rusije je dovela do špijuniranja ruskih opozicionera u Beogradu, izveštava servis za proveru činjenica “Vistinomer”.

Ministar unutrašnjih poslova Alexander Vulin predao je u Moskvi ruskom sekretaru za nacionalnu bezbednost Nikolaju Patruševu snimak sastanka ruskih opozicionih lidera koji je snimila Bezbednosno-obaveštajna agencija Srbije u maju, kako je srpski portal Nova.rs objavio 8 decembra.

Patrušev je takođe direktor Federalne službe bezbednosti (FSB), agencije koja je nasledila KGB Sovjetskog Saveza. On se sastao sa Vulinom 14. maja.

Srpski dnevni list Danas objavio je da je Patrušev na sastanku zahvalio Vulinu na prisluškivanjima sa beogradskog skupa koje su održali članovi ruske opozicije. Opozicionim grupama je bilo teško da organizuju sastanke u Rusiji, pa su izabrali Beograd jer im ne trebaju vize za ulazak u Srbiju.

Ubrzo nakon toga, 31. juna, lider ruske opozicije Aleksandar Pivovarov je uhapšen u Moskvi i ostaje u pritvoru. On je početkom maja prisustvovao prisluškivanom sastanku u Beogradu sa drugom opozicionarom, novinarom Vladimirom Kara-Murzom, koji je tvitovao o hapšenju.

Još jedan ruski disident, biznismen Mihail Hodorkovski, koji živi u egzilu u Velikoj Britaniji, takođe je prokomentarisao hapšenje Pivovarova.

Pokazalo se da srpska tajna policija snima razgovore ruskih aktivista i prosleđuje ih FSB-u.
Istorija nas ne uči, ali [međunarodni krivični sud u] Hagu čeka.

Do decembra 2021. Vulin nije ni potvrdio ni demantovao vezu između navodne predaje nadzornih traka i hapšenja.

Radna grupa protiv prodemokratskih pokreta

U okviru svog izveštavanja, Nova.rs je objavio da su Rusija i Srbija formirale zajedničku radnu grupu za borbu protiv takozvanih „revolucija u boji“ — termina koji saveznici Kremlja pežorativno koriste kao deo teorije zavere koja tvrdi da protestni pokreti protiv autokratske i populističke vlade nije autentiače, nego da se vodi sa Zapada. Zadatak ove radne grupe je da suzbije građanske proteste i prati nezavisne medije, opoziciju i organizacije civilnog društva.

Na pitanje novinara televizije N1 o radnoj grupi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić rekli su da „prvi put čuju za to“, dodajući da će „[informacije] morati da se provere jer to nije bilo razmatrano na sednici Vlade.”

Činjenica da su „obojene revolucije” predmet razgovora između Vulina i Patruševa nalazi se u zvaničnom saopštenju MUP-a Srbije posle posete srpskog ministra unutrašnjih poslova Moskvi 3. decembra.

„На састанку је истакнуто да су „обојене револуције” постале, већ традиционални инструмент политике одређених центара моћи и земаља које имају за циљ нарушавање државности и губитак суверенитета под изговором демократизације и констатовано да се слободне земље морају томе одупрети.”

9. decembra, beogradski dnevni list Danas izvestio je da su pregledali dokument u vezi sa sastankom, koji uključuje zahtev srpskih vlasti ruskim vlastima da obezbede tehnologiju za nadzor kako bi se suprotstavili „masovnim nemirima“. Srpske vlasti su zatražile od Ruske Federacije da obuči srpsku policiju da koristi njihov tehnički sistem za praćenje objekata i osumnjičenih, kao i da obezbedi obuku za sajber bezbednost, kako bi se uspešnije borila protiv „revolucija u boji“.

Kako navodi Danas, u dokumentu se navodi da su jedina dva zadatka srpsko-ruske radne grupe za suzbijanje „obojenih revolucija” „normativno regulisanje rada nevladinih organizacija” i „razmatranje načina suzbijanja masovnih nereda i pokušaja da se destabilizuje poredak“.

U tekstu Danasa se navodi i da se u dokumentu navodi Radna grupa za suzbijanje obojenih revolucija kao operativna, nakon što je osnovana u maju 2020. List citira Mladena Jovanovića, direktora mreže civilnog društva Nacionalna koalicija za decentralizaciju, koji je izjavio da radna grupa u suštini podriva ustavni poredak Republike Srbije:

Najpre, ona služi da se na mala vrata ograniče slobode okupljanja, udruživanja, govora i mišljenja, koje su ustavom zagarantovane. Zatim, ovakav plan predstavlja zloupotrebu policije u borbi sa političkim neistomišljenicima…

Jovanović je u izjavi za Danas primetio da su „posle osnivanja Radne grupe srpske vlasti preduzele mere protiv novinara i aktivista civilnog društva” jer je protiv njih Uprava za sprečavanje pranja novca pokrenula neopravdane istrage zbog „navodnog pranja novca i finansiranja međunarodnog terorizma“.

Ovaj model administrativnog i sudskog pritiska na civilno društvo i nezavisne medije razvijen je u Rusiji, gde se od takvih organizacija traži da se etiketiraju kao „strani agenti”. Primenjivali su ga drugi režimi naklonjeni Kremlju u regionu, uključujući Mađarsku i Severnu Makedoniju (2016–2017).

Više detalja o slučaju Pivovarov

Takođe 9. decembra, ruski novinar i opozicioni lider Vladimir Kara-Murza osvrnuo se na ovu tesnu saradnju između srpskih i ruskih snaga bezbednosti u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RFE).

On je potvrdio da su on i Andrej Pivovarov u maju organizovali „seminar ruskih opštinskih predstavnika” u Beogradu, a da je dve nedelje kasnije njegov kolega i čest kritičar politike Kremlja uhapšen u Sankt Peterburgu i da je još uvek u zatvoru.

Kara-Murza je 7. decembra, u tekstu koji je objavio Radio Ekho Moskvy (Radio Eho Moskve) pozivajući se na raniji članak u Danasu, tvrdio da su Srpska bezbednosno-obaveštajna agencija, kao i srpski ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, odigrali ulogu u hapšenju Pivovarova.

Kara-Murza je primetio da je hapšenje Pivovarova bilo „u beloruskom stilu“, odnosno slično mnogo poznatijem hapšenju beloruskog disidenta Ramana Prataseviča ranije u maju 2021. Pivovarov je izvučen iz aviona koji je taksirao za Varšavu, neposredno pre poletanja 31. maja.

U oktobru je RFE izvestio da je Pivovarov optužen da je bio na čelu „nepoželjne“ organizacije, optužba koja proizilazi iz ruskog zakona iz 2015. koji je više puta korišćen za ciljanje kritičnih glasova.

Srpska saradnja sa Rusijom

U dužem članku o ovom slučaju Radio Slobodna Evropa (RFE) daje kratak pregled srpsko-ruskih odnosa. Srpske vlasti odnose sa Ruskom Federacijom opisuju kao „odlične“, pa čak i „bratske“, jer dve vlade podržavaju međusobne teritorijalne pretenzije u međunarodnim telima — narušavanje nezavisnosti Kosova za Srbiju i aneksiju ukrajinske teritorije Krima za Rusiju.

Kako je prenela novinska agencija Asošiejted pres, saradnja Srbije i Rusije u borbi protiv „obojenih revolucija“ je u suprotnosti sa srpskim težnjama za članstvo u Evropskoj uniji (EU):

„Iako je formalno tražila članstvo u EU, Srbija je odbila da uskladi svoju spoljnu politiku sa blokom od 27 zemalja i umesto toga je ojačala svoje političke, ekonomske i vojne veze sa Rusijom i Kinom.”

Srpski ministar unutrašnjih poslova Vulin nedavno je ponovo posetio Moskvu 2. decembra, zvanično kako bi razgovarao o kupovini raketnih sistema Pancer-C1 i otvaranju kancelarije ruskog Ministarstva odbrane u Beogradu. Srpski medij Direktno.rs je 3. decembra objavio da je poseta bila u cilju dobijanja smernica o tome kako da se nosi sa masivnim protestima koji se trenutno održavaju širom Srbije.