Izvještavajući o intervjuu koji je Christian Schmidt, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, dao za Süddeutsche Zeitung, portal Novi Standard je članak o tome objavio 19. decembra. U naslovu članka tvrdi se da je Schmidt rekao kako treba “poslati NATO trupe u BiH”:

Šmit: Odluka Skupštine R. Srpske je opasna, poslati NATO trupe u BiH

U članku se iznosi niz zapažanja koje je Schmidt dao za Süddeutsche Zeitung u intervjuu koji je originalno objavljen 16.12.2021. godine. NATO trupe za koje se u naslovu članka tvrdi da Schmidt želi “poslati” u BiH spominju se još jednom na samom početku teksta. Međutim, umjesto termina “poslati”, navedeno je da je Schmidt izjavio kako je dobro da EUFOR i NATO trupe budu pozicionirane u BiH.

Šmit ne isključuje društvena previranja i zato smatra da je dobro da u BiH budu stacionirane trupe EUFOR-a i NATO-a kako bi mogle pravovremeno reagovati.
Kristijan Šmit pojasnio je za ZC kako je Dodik „prekoračio liniju retoričkog potpirivanja vatre“ i dodao da ne isključuje „društvena previranja“. Smatra da je dobro da u BiH budu stacionirane snage NATO-a i EUFOR-a.

Visoki predstavnik u BiH je intervju dao u kontekstu aktuelne političke krize u našoj zemlji, vezane za blokiranje rada državnih institucija, te usvajanje odluka u Narodnoj skupštini Republike Srpske (NSRS), kojima se predviđa prenošenje nadležnosti sa državnog nivoa na entitetski. U dijelu prevedenog intervjua na portalu Novi Standard navodi se:

Nije nikakva novina da vođa bosanskih Srba Milorad Dodik odbija sve što ima veze sa funkcioniranjem države BiH ali pokušaj Moskve da ukine OHR, bojkot Vas kao visokog predstavnika i moguće otcjepljenje RS daje situaciji u BiH sasvim novi kvalitet”, piše novinar lista Süddeutsche Zeitung i pita Christiana Schmidta da li  je to sastavni dio Putinove politike, kojom Moskva nastoji da maksimalno razljuti Zapad, navodeći kao primjer ono što se dešava sa Ukrajinom ili Bjelorusijom. „To je u svakom slučaju težak napad na Dejtonski sporazum”, odgovara Schmidt dodajući da je Moskva željela ukinuti i misiju EUFOR-a i da je vrlo moguće da zahtjevi za disfunkcionalitetom BiH imaju uporište u Moskvi.

Članak je potom objavljen i na portalu Iskra, u čijem je impressumu navedeno da su to “elektronske novine Andrićgrada”, istoimenog projekta “grada u gradu” u Višegradu, koji je idejno djelo Emira Kusturice.

Šta su činjenice?

Novi Standard za izvor članka navodi Deutsche Welle. Link priložen na kraju članka vodi na stranicu Deutsche Welle, gdje je identičan članak objavljen 18.12.2021. Naslov kojim je Deutsche Welle opremio svoj tekst drugačiji je od naslova portala Novi Standard.

Süddeutsche Zeitung: Težak napad na Dejtonski mir

Iz naslova portala Novi Standard je, prije svega, nejasno na koju “odluku Skupštine R. Srpske” se misli, s obzirom na to da članak ne govori o jednoj odluci, nego o institucionalnom djelovanju Milorada Dodika i SNSD-a, odnosno o više odluka i postupaka.

I Deutsche Welle, kao i Novi Standard, u uvodnom dijelu teksta navodi da visoki predstavnik Schmidt smatra “da je dobro da u BiH budu stacionirane snage NATO-a i EUFOR-a”. Međutim, DW svoj članak i naslov nije fokusirao na bilo kakve trupe, za razliku od Novog Standarda, koji je taj dio izdvojio u naslov.

Termin “poslati NATO trupe” se u članku DW-a, naime, nigdje ne spominje, baš kao što se ne spominje ni u članku portal Novi Standard. Dakle, Schmidt nije izjavio da treba “poslati NATO trupe” u BiH, kako se tvrdi u naslovu portala Novi Standard, nego je rekao da je dobro da NATO i EUFOR trupe budu stacionirane u BiH, odnosno da je dobro što već postoje u ovoj zemlji.

Međutim, originalni intervju na portalu Süddeutsche Zeitung donosi više informacija. U dijelu teksta koji se odnosi na EUFOR i NATO trupe u BiH, u originalnom članku je navedeno da Schmidt jeste spomenuo “povećanje vojnog prisustva”. Ipak, i dalje je jasno da nije rekao da treba “poslati NATO trupe” u BiH.

Deswegen ist es gut, dass die Schutztruppe Eufor-Althea und die Nato da sind und eines sehr ernst nehmen: die Planung für den Krisen- und Ernstfall und die militärische Anwesenheit zu steigern.
Zato je dobro što su zaštitne snage Eufor-Althea i NATO prisutne i shvataju jednu stvar ozbiljno: planiranje kriza i vanrednih situacija i povećanje vojnog prisustva.

Schmidt je, dakle, u intervjuu rekao da je dobro što su EUFOR i NATO snage prisutne u BiH i što ozbiljno shvataju planiranje kriza i povećanje vojnog prisustva. Iako smatra da je dobro da se povećanje vojnog prisustva shvata ozbiljno, Schmidt ni u jednom dijelu ovog intervjua nije iznio svoje stavove o tome treba li ili ne treba slati trupe u BiH.

Naslov na portalu Novi Standard navodi na upravo takav zaključak – da je Schmidt iznio svoj stav u vezi s ovim pitanjem. Također, u ovom naslovu je manipulativno izdvojen samo NATO, dok je Schmidt zapravo govorio o EUFOR-u i NATO-u.

Naslov također navodi na pogrešan zaključak da je Schmidt govorio o tome da u BiH treba poslati trupe koje u našoj zemlji uopšte ne postoje. Ipak, on je rekao kako EUFOR i NATO ozbiljno shvataju povećanje vojnog prisustva – dakle, povećanje broja trupa tamo gdje one već postoje.

Podsjetimo, nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, 20. decembra 1995. je u BiH počela jednogodišnja Implementation Force (IFOR – Operation Joint Endeavour) misija NATO-a, zadužena za implementaciju vojnog aspekta Sporazuma. Nakon isteka ove misije, 20. decembra 1996. počela je druga, koja ju je naslijedila – Stabilisation Force (SFOR), čiji je cilj bilo “stabiliziranje mira”. Drugog decembra 2004. godine i ova je NATO misija u BiH završila.

Kako se navodi u saopštenju o prekidu SFOR misije, “uspješan prekid SFOR-a ne znači i kraj angažmana NATO-a u Bosni i Hercegovini”. Naime, nakon što je NATO prekinuo misiju, Evropska unija odlučila je pokrenuti misiju EUFOR u BiH, kao nasljednika SFOR misije. BBC navodi da je EUFOR na početku imao isti broj vojnika kao i SFOR, oko 7.000, kao i da je oko osamdeset posto vojnika koji su bili dio SFOR-a ostalo u EUFOR-u.

Misija EUFOR Althea formirana je 2004. godine, kako se navodi na zvaničnoj EUFOR stranici. Prema istom izvoru, u BiH se trenutno nalazi bataljon od oko 600 vojnika iz 19 država, od kojih su 15 evropskih zemalja članice NATO-a. Preostale četiri zemlje su Čile, Švajcarska, Austrija i Irska.

Kako se navodi na zvaničnoj stranici NATO-a, umjesto SFOR-a, NATO je uspostavio vojni štab sa primarnim zadatkom pružanja pomoći u reformi odbrane i drugim obavezama preuzetim u okviru programa Partnerstvo za mir (PfP). NATO Štab Sarajevo također pruža dogovorenu podršku EUFOR-u u skladu sa odredbama sporazuma između NATO-a i EU pod nazivom “Berlin Plus”, te je zadržao određena ovlaštenja i odgovornosti u skladu sa Dejtonskim sporazumom.

Shodno navedenim činjenicama, tvrdnju iz naslova portala Novi Standard i Iskra o tome da je Schmidt izjavio da treba “poslati NATO trupe u BiH” ocjenjujemo kao klikbejt, budući se tvrdnja ne spominje u samom članku.

Istra tvrdnja dobija i ocjenu manipulisanje činjenicama, budući da Schmidt nije iznosio lične stavove i rekao da treba “poslati NATO u BiH”, već je govorio o tome kako EUFOR i NATO ozbiljno shvataju mogućnost povećanja vojnog prisustva.