Invazija Rusije na Ukrajinu, očekivano, tema je koja izaziva najveću medijsku pažnju u proteklih nekoliko nedelja. Izuzetak nisu ni tabloidni mediji u Srbiji, u kojima se tok rata, od njegovog početka, 24. februara 2022, redovno prenosi na naslovnim stranama. Ono što ih izdvaja u odnosu na vodeće medije u Evropi, međutim, jesu otvoreno navijački naslovi u korist Rusije u prvim danima invazije, kao i dosledno držanje interpretacije po kojima su Zapad i sama Ukrajina krivi zbog toga što je do sukoba došlo.
Pro-rusko izveštavanje najvećih tabloida u Srbiji (Informer, Alo, Srpski telegraf, Kurir, Objektiv, Večernje novosti) koji su ujedno i najčitaniji štampani mediji u zemlji, konstantan je trend već godinama. Prema dostupnim istraživanjima, javno mnjenje u Srbiji je izrazito pro-rusko u poređenju sa ostatkom regiona, a predsednik Rusije Vladimir Putin bio je najpopularniji strani političar u 2021.
godini. Ove rezultate istraživači delimično pripisuju izveštavanju tabloida.
Ovi mediji su istovremeno izrazito naklonjeni vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci od njenog dolaska na vlast 2012. godine i izvor su značajnog dela medijskih napada na opoziciju i kritičare vlasti. Postoje indikacije, poput „curenja podataka“ iz državnih institucija u tabloide, ali i činjenice da su oni redovni dobitnici na državnim konkursima, koji se smatraju politizovanim, da vladajuća stranka ima uticaj na uređivačku politiku ovih medija.
„Ukrajina napala Rusiju“: Uoči sukoba
Jedna od naslovnih strana tabloida Informer koja je izazvala najviše kontroverzi objavljena je 22. februara 2022, dva dana pred rusku agresiju. Glavni naslov glasio je „Ukrajina napala Rusiju“, dok je nadnaslov obaveštavao čitaoce da „Amerika gura svet u haos“. Tek na samom dnu stranice stajala je vest koja je u većini svetskih medija bila glavna – da je predsednik Rusije Vladimir Putin prethodne večeri proglasio priznanje Narodnih Republika Donjeck i Lugansk.
„Ukrajina je juče napala Rusiju! Ruska vojska ubila je petoro ukrajinskih vojnika koji su u dva oklopna vozila pokušali da pređu granicu… Istovremeno, Kijev je pokrenuo ogromnu ofanzivu na Donbas, gađajući civilne ciljeve, među kojima škole i bolnice, ali i glavni vodovod, električne mreže, i druge infrastrukturne ciljeve“, izvestio je Informer u ovom broju.
Ova priča je takođe pomenuta u BBC–jevom izveštaju o događajima dan ranije kao primer ruskih dezinformacija.
„Nema dokaza koji bi sugerisali da se bilo koja od ovih stvari dogodila, ali zvaničnici su primorani da negiraju svaku tvrdnju, bez obzira koliko apsurdna ili malo verovatna“, napisao je dopisnik BBC-ja Pol Adams 21. februara.
Pred kraj članka, Informer je objavio i kratku informaciju da je ukrajinska vlada negirala napade na Rusiju i nazvala izveštaje izmišljenim.
Prva verzija naslovne strane Večernjih novosti, još jednog provladinog lista, od 22. februara, takođe je objavila informaciju o ubistvu petorice ukrajinskih vojnika. Taj podatak je uklonjen iz štampane verzije koja je tog dana bila dostupna u Beogradu, verovatno nakon što je označena kao lažna vest.
Naslovnica Informera dan kasnije, 23. februara, izveštavala je čitaoce da je „Putin matirao Ukrajinu“, te da, dan nakon što je Rusija priznala nezavisnost Donjecka i Luganska, Ukrajinci spuštaju loptu i „poručuju da nikakvog rata neće biti“.
Dan kasnije počele su vojne operacije napadom ruske vojske na celu teritoriju Ukrajine iz više pravaca.
Prvi dani rata: Navijanje za „blickrig“ Rusije
Prvi dani rata, posebno 25. i 26. februar, bili su obeleženi naslovima u krajnje navijačkom tonu, i to u korist Rusije, kojoj se predviđala brza pobeda.
„Čak i sa tonama oružja, municije i opreme koje su zapadni saveznici isporučili Ukrajini u samo poslednjih nekoliko nedelja, ukrajinska vojska je nadjačana od većih, tehnološki naprednijih ruskih snaga koje su pokrenule višestruku invaziju, piše Njujork Tajms“, prenela je Republika, sajt Srpskog telegrafa, u tekstu sa naslovom „Rusi gaze Ukrajinu kao plitak potok“.
U petak, 25. februara, Informer je objavio sledeći naslov: „Putinov munjeviti udar – Rusi za dan došli do Kijeva“, uz obaveštavanje čitalaca da je „za nekoliko sati uništena sva ukrajinska PVO“, što je bila očigledno netačna informacija, s obzirom da je Ukrajina nastavila da koristi sisteme protiv-vazduhoplovne odbrane u narednim danima.
Naslovne strane istog dana imale su sličan ton: „Pobuđeni medved pobesneo: Rusi za dan pregazili Ukrajinu“, preneo je Objektiv dok je Alo naveo da je „Putin za dan stigao do Kijeva“ i da se „Ruski uragan sručio na Ukrajinu“.
U naredna dva dana, tabloidi su prenosili da je Ukrajina pred predajom, što se takođe ispostavilo kao netačno.
„Rusi u Kijevu: Zelenski pred kapitulacijom“ (Objektiv, 26. februar), „Rusi u Kijevu: Ukrajina moli za milost“, „Putin gazi sve pred sobom“ (Informer, 26. februar), „Putin ušetao u Ukrajinu i diktira uslove pregovora“ (Alo, 26. februar) – neki su od naslova u ovom tonu.
Ocene o uspešnosti ruskog napredovanja još uvek se razlikuju u zavisnosti od analitičara, ali jedno je sigurno – pobeda Rusije nije bila „munjevita“ niti je ruska strana, u trećoj nedelji sukoba, u stanju da u potpunosti diktira uslove pregovora.
U vreme izlaženja ovih naslova, zvanična Srbija je tek formulisala svoj stav prema događaju, sa kojim je izašla 25. februara uveče, 36 sati nakon što je rat počeo, što je deo javnosti kritikovao. Zaključci koje je usvojio Savet za nacionalnu bezbednost izrazili su podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine i naznačili da je njeno kršenje „pogrešno“, ali takođe je zauzet stav da Srbija „u ovom trenutku“ neće uvoditi sankcije Rusiji.
I u toku narednih nekoliko dana, izveštavanje pro-vladinih tabloida bilo je izrazito pro-rusko. Tako je Informer 1. marta preneo rusku agenciju Sputnjik, koja je citirala saopštenje Ministarstva odbrane Rusije da Ukrajinska vojska „masovno upotrebljava municiju punjenu fosforom, koja je zabranjena“. Ova informacija je bila propraćena sledećim naslovom „UKRAJINCI PREŠLI PRAG PUTINOVE TOLERANCIJE, KORISTE ZABRANJENO ORUŽJE?! Ako Moskva odgovori identično neće OSTATI “KAMEN NA KAMENU”!
Kasnije je Ukrajinski zvaničnik, kako je preneo londonski Tajms, upravo optužio Rusiju za korišćenje istog oružja.
Tabloid Alo, s druge strane, objavio je nekoliko upečatljivih naslova protiv zapada na svom sajtu, odnosno Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Neki od njih su bili „PRAVO LICE FAŠIZMA: Zapad započeo ekonomsko–politički rat sa ciljem potpunog uništenja ruskog identiteta“, od 1. marta, u kojem je navedeno da je zapad, putem planiranih sankcija, odlučio da „uguši jedini glas slobode čovečanstva“.
Drugi naslov, objavljen istog dana, glasio je: „IMPERIJA LAŽI Evo kako Zapad izveštava o ukrajinskoj krizi – mrtvi se bude kada se kamere ugase, fotomontaža novo oružje!“. U pitanju je bio već otpočet trend anti–zapadnog izveštavanja koji, uprkos promenama nekih drugih aspekata izveštavanja, i dalje traje.
Preokret?
Srbija je, zajedno sa još 140 zemalja, 2. marta na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija glasala za rezoluciju kojom se ruska agresija nedvosmisleno osuđuje, a od ovog dana izveštavanje o ratu dobija i nešto drugačije tonove. Ipak, upitno je da li se može govoriti o potpunom preokretu.
Na dan glasanja, ambasadori zemalja članica EU objavili su autorski tekst u tabloidu Kurir u kojem su pozvali Srbiju da podrži ovo glasanje u Ujedinjenim nacijama. Istovremeno, Kurir je na naslovnoj strani tog broja objavio tekst u kojem se osuđuje „licemerje zapada“ koji je bombardovao Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. a sada osuđuje rusku agresiju.
Nakon usvajanja rezolucije, sajt Informera je objavio da se njome traži od Rusije obustavi „specijalnu operaciju“, izraz koji ruske vlasti koriste za rat. U samom tekstu rezolucije UN osuđuje se agresija Rusije i traži se od nje da prestane sa „upotrebom sile“.
Neki komentatori, poput eksperta za Balkan Florijana Bibera, zapitali su se, međutim, da li dolazi do preokreta u izveštavanju kada je isti ovaj medij nazvao rusku vojsku „okupatorima“ ispred grada Mariupolja.
U naredne dve nedelje izveštavanje tabloida zaista je prestalo da otvoreno podržava agresiju Rusije i zauzelo više neutralan stav prema sukobu, koji je Informer 7. marta nazvao „bratoubilačkim ratom“ mada su naslovi ostali senzacionalistički. Fokus je stavljen na posledice koje će rat imati po svet i Srbiju, uz naslove kao što su „Preti novi Černobilj“ (Kurir, 5. mart) i „Ekonomski smak sveta“ (Informer, 6. mart).
Takođe su istaknute patnje stanovništva u Ukrajini.
„SNIMAK KOJI SLAMA I NAJTVRĐA SRCA! Dečak prelazi ukrajinsku granicu: EGZODUS, PORODICE SU RASPARČANE!“, objavio je portal Republika 9. marta, prenoseći tekst o dečaku koji sa majkom prelazi poljsko-ukrajinsku granicu bežeći od rata.
U međuvremenu je sajt Informera preneo 10. marta da je situacija u opkoljenom Mariupolju dramatična, te da veliki broj ljudi nema hrane. Dan kasnije, isti medij je preneo da „više od 954.000 Ukrajinaca nema trenutno električnu energiju zbog ruske invazije na Ukrajinu“, kvalifikujući vojnu akciju Rusije mnogo oštrije nego pre svega nedelju dana.
Izuzetak predstavljaju Večernje novosti, list u većinskom državnom vlasništvu, koji nastavlja da predstavlja rat kao opravdan i naglašava neonacističke elemente u Ukrajinskoj vojsci. Tako je 8. marta ovaj list štampao „istorijski dodatak“ o „dve decenije podilaženja neonacistima u Ukrajini“. O povlačenju ukrajinske vojske nekoliko dana ranije izvešteno je uz naslov „Nacisti beže i ruše sve pred sobom“, dok je 13. marta objavljen tekst iz lista Pečat pod naslovom „Zašto je Rusija u pravu“.
Konstanta u izveštavanju: Glavni krivac Zapad
Ako je prema direktnim stranama u sukobu zauzet nešto neutralniji stav od početka marta, u svim tabloidima zadržala se jasna poruka da je Zapad krivac za sukob. Ovaj narativ nadovezao se na dugogodišnji trend anti–zapadnog izveštavanja ovih medija.
Portal Republika je 9. marta objavio rezultate svoje ankete u okviru koje je, kako je navedeno, glasalo preko 2000 ljudi, odgovarajući na pitanje „Ko je kriv za rat u Ukrajini?“. Rezultati su glasili: 8,72% Ukrajina; 9,58% Rusija i 81,7% zapadne zemlje. Ovi nalazi uklopili su se u tumačenje uzroka rata u pro-vladinim tabloidima.
Tako je sajt Informera 10. marta objavio da „izveštaj nekadašnjeg ambasadora SAD u Moskvi iz 2008. koji je objavio Vikiliks pokazuje da su SAD veoma dobro znale kakve bi posledice mogle da izazove učlanjenje Ukrajine u NATO“. Preneta su i upozorenja Henrija Kisindžera, Noama Čomskog i američke političarke Tulsi Gabard o izazivanju Rusije širenjem NATO-a, uz naslove kao što su „Katastrofa na dušu zapada“.
Ukrajina u vreme izbijanja rata nije bila blizu članstva u NATO–u. Zemlje članice Alijanse, međutim, nisu dale garancije da do tog članstva neće nikada doći, čime je Rusija, između ostalog, opravdala agresiju.
Takođe 10. marta, Informer je objavio da „Amerikanci guraju Poljsku u rat s Rusijom“, povodom neslaganja oko dopremanja borbenih aviona MiG-29 Ukrajini. Na ovakav način je pred početak rata tumačen i odnos Vašingtona prema Kijevu – da ga „gura“ u rat protiv Rusije.
Informacije koje su prenete u većem broju medija takođe su se fokusirale na navodno oružje – nuklearno i biološko – koje je Ukrajina dobila od SAD s namerom da ga upotrebi protiv Rusije u budućnosti. Na ovaj način sugerisalo se da su Zapad i Ukrajina odgovorni za rat, koji je bio preventivni.
„Ukrajina je svojevremeno iz inostranstva dobila plutonijum potrebnog kvaliteta za pravljenje nuklearnog oružja, a ima razloga da se veruje da to nije prošlo bez učešća Sjedinjenih Američkih Država, saopštio je predstavnik jednog od nadležnih resora Rusije“, tabloid Alo preneo je Sputnjik 6. marta.
Prethodno je isti ovaj medij preneo da je bivši ukrajinski premijer Nikola Azarov, koji je tu funkciju obavljao za vreme mandata pro-ruskog predsednika Viktora Janukoviča, rekao je da je NATO planirao da otpočne Treći svetski rat upotrebom nuklearnog oružja protiv Rusije, a Kijev bi odigrao ključnu ulogu u njegovom pokretanju.
Uz članke nisu predstavljeni nikakvi konkretni dokazi u korist ovim tvrdnjama. Večernje novosti su, takođe 6. marta, objavile da je Ukrajina bila na putu da napravi u bližoj budućnosti atomsko oružje, a da su o tome su u nedelju ruske agencije i mediji objavili opširne tekstove pozivajući se na „jedan kompetentni izvor“.
Istog dana Večernje novosti su izvestile da je portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov „pojasnio da je Pentagon nakon početka ruske operacije zaštite civila u Donbasu bio ozbiljno zabrinut zbog mogućnosti obelodanjivanja izvođenja tajnih bioloških eksperimenata na teritoriji Ukrajine“.
„Od zaposlenih u ukrajinskim bio–laboratorijama dobili smo dokumentaciju o hitnom uništavanju 24. februara posebno opasnih uzročnika kuge, antraksa, tularemije, kolere i drugih smrtonosnih bolesti. Dokumente sada analiziraju ruski stručnjaci iz trupa radijacione, hemijske i biološke zaštite“, rekao je Konašenkov.
List Alo je nekoliko dana kasnije preneo navode ruskog Ministarstva odbrane o projektu UP-4, koji je navodno realizovan uz učešće laboratorija u Kijevu, Harkovu i Odesi sa ciljem širenja patogena pomoću ptica, koji je sprovođen u saradnji sa Sjedinjenim Državama.
Kako je saopštio ruski vojni resor, a preneli srpski tabloidi, Amerikanci su već uspeli da uklone većinu dokumentacije o ovom i sličnim projektima, uključujući baze podataka, biomaterijale i opremu, u Lavovski istraživački institut za epidemiologiju i higijenu i američki konzulat u Lavovu, a moguće je da će deo kolekcije biti preseljen u Poljsku. Kasnije je objavljeno da su se detalji o projektu nalazili i na sajtu Ambasade SAD u Ukrajini, ali da su odatle uklonjeni.
BBC je naknadno objavio tekst u kojem se navodi da ne postoje dokazi ni za jednu od ovih tvrdnji. Srpski dnevnik Politika takođe je 9. marta objavio tekst o navodima da je Ukrajina uz SAD pripremala biološko oružje, te da je Amerika od 1998. podržavala obnovu sovjetskih laboratorija. Ipak, članak se zadržao na tvrdnji da je u ovim laboratorijama „moglo“ da se razvija biološko oružje, a ne da je to definitivno bio slučaj.
