Zadovoljstvo nam je da vam, u okviru programa Regionalna inicijativa za borbu protiv dezinformacija, predstavimo novu analizu lažnih vesti i dezinformacionih narativa.
„Odmah pokrenite ukrajinske integracije! Novi zahtev Zapada Srbiji i Balkanu na putu ka EU“
Tokom Samita lidera Evropske unije na kraju francuskog predsedavanja Unijom, lideri EU doneli su odluku da državama tzv. Istočnog partnerstva, Ukrajini i Moldaviji, dodele status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. To je bio povod za ogranak ruskog državnog medija u Srbiji, Sputnik Srbija, da objavi članak u kom navodi da je EU pred države regiona stavila novi uslov: „da zgazi sva prava manjina, povampiri nacizam i izazove rat protiv Rusije“.
Činjenicu da nijedna država Zapadnog Balkana nije napravila formalni napredak na svom putu ka EU, čak ni one poput Severne Makedonije koje su za korak napred ispunile uslove, Sputnik koristi kao narativ da su zemlje regiona potlačene a da zauzvrat nisu dobile ništa.
„Zemlje Zapadnog Balkana, pre svih Severna Makedonija i BiH, koje bi priželjno da ispune sve domaće zadatke, menjale su imena država, prepisivale evropske zakone, nametale izdiktirane evropske standarde, mimo volje i kulturološke tradicije svojih građana i – nisu dobile ništa“.
Već u prvim pasusima Sputnikovog teksta, nalaze se očigledne dezinformacije poput ove da su makedonske i bosanske vlasti sprovodile evropske reforme mimo volje svojih građana. Primera radi, bez obzira na to što već 17 godina čekaju na otvaranje pregovora sa EU, preko 68% građana podržava ulazak Severne Makedonije u EU.
Portal Sputnik Srbija dalje piše da EU postavlja nove uslove za države Zapadnog Balkana, jer primer statusa kandidata Ukrajine pokazuje da je „ubijanje civila novi evropski standard“.
„Nije dovoljno da male potlačene države iz našeg okruženja, svakodnevno iskazuju ljubav i lojalnost prema Americi, NATO i svakovrsnim integracijama da bi se otvorili statusni pregovori ka učlanjenju. Status kandidata dobija Ukrajina u kojoj je od 2014. godine ubijeno oko 14 hiljada ruskih civila među kojima je oko 500“.
Članak dalje, poput brojki ubijenih ruskih civila za koje ne navodi izvore, kaže i da je Ukrajina dobila status kandidata dobija država (Ukrajina) koja je potpuno zabranila upotrebu ruskog jezika u školama, bankama, javnim službama, poštama prodavnicama.
Autor navodi da EU standardi podržavaju „neonacističke naoružane bande, ekstremističke vojske koje ratuju u slavu fašističkog zla, sve sa istetoviranim kukastim krstom na ramenu i sa hitlerovski ispruženom rukom“. U tekstu se dalje zaključuje i da je EU dala status kandidata državi koja je u „gomili pepela“ i u kojoj je „sunovraćen kompletan politički, pravosudni, institucionalni i etički sistem“.
Kao zaključak svega toga, Sputnik piše da EU nema ni volju ni kapacitete i geostrateške namere da se širi i jača i postavlja pitanje da li bi Srbija na takav put „ukrajinskih integracija“ u EU.
„Treba li Srbija, koja je u Briselu opet dobila samo packe umesto pohvala zbog napretka, možda da se ugleda na sveukupne ukrajinske vrednosti kako bi otvarala famozne klastere i poglavlja i tako prelazila prepreke do EU? Moramo li pored sankcija Rusiji, na koje nas bezuspešno primoravaju, još da uđemo i u rat sa tom pravoslavnom i bratskom silom?“.
Ovo je samo jedan od tekstova koje je Sputnik tokom Samita EU objavljivao na temu evropskih integracija Zapadnog Balkana. Glavni narativ je da EU nagrađuje one zemlje koje ratuju i koje su protiv Rusije, pa se nameće zaključak i pitanje da li Srbiji treba takva EU ukoliko je uslov da se puca na Ruse.
Države članice EU dale su status kandidata Ukrajini i Moldaviji koje su pod snažnim pritiscima usled ruske agresije. Ipak i Kijevu i Kišinjevu poručeno je da će se dalji proces njihovih evropskih integracija zasnivati „na zaslugama“ i po pravilima politike proširenja. Objasnila je i da će pregovori početi tek onda kada se sprovedu potrebne reforme, u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije. To se međutim u tekstu Sputnika ne spominje.
Ne spominje se ni da Srbija već godinama slabo napreduje na svom putu ka EU, još i pre rata u Ukrajini, prevashodno zbog loših performansi u oblasti vladavine prava, demokratije, funkcionisanja institucija.
